Med je jedno od najvećih čuda prirode. Zlato koje ne dolazi iz rudnika, već iz košnice. Ljudi ga koriste već hiljadama godina kao hranu, lek, pa čak i u religijskim ritualima. Egipćani su ga stavljali u grobnice faraona, Rimljani koristili kao konzervans, a danas ga jedemo u čaju ili na hlebu. Ipak, retko razmišljamo o tome koliko truda stoji iza svake tegle.
Proces pravljenja meda nije samo zanimljiv, on je i neophodan za opstanak pčela i mnogih biljaka na zemlji. Pčele su zaslužne za oprašivanje trećine hrane koju jedemo. Bez njih, na našim stolovima ne bi bilo voća, povrća i mnogih semenki. Zato razumevanje njihovog rada nije samo radoznalost, već i poštovanje prema prirodi.
Ko su pčele-proizvođači meda
Glavne zvezde ovog procesa su medonosne pčele (Apis mellifera). Njihova zajednica je fascinantna. U jednoj košnici može da živi i do 60.000 pčela, a svaka ima svoju ulogu.
-
Matica – srce kolonije. Može da položi i do 2000 jaja dnevno. Njeno prisustvo i miris drže koloniju na okupu.
-
Trutovi – mužjaci koji ne skupljaju nektar i ne rade poslove, ali su tu da oplode maticu i obezbede nastavak generacija.
-
Radilice – prave junakinje priče. One čiste košnicu, hrane larve, proizvode vosak, čuvaju ulaz i – najvažnije za ovu priču – skupljaju nektar i prave med.
Život radilice traje kratko, u sezoni cvetanja žive samo 6–8 nedelja. Ali za to vreme naprave stotine letova i prelete na hiljade kilometara.
Zašto pčele prikupljaju nektar
Pčele ne prave med za nas, već za sebe. Nektar im je gorivo i koriste ga da prežive zimu, kada nema cvetova i hrane napolju.
Kada nađu cvet sa puno nektara, pčele pokazuju cvetnu vernost. To znači da se vraćaju na isti tip cveta sve dok ima nektara. Tako nastaje čist med određenog tipa kao sto je bagremov, lipov i jos drugih.
Pored nektara, pčele skupljaju i polen, koji im je izvor proteina. Polen i nektar zajedno čine kompletnu ishranu pčela.
Od nektara do meda – ceo proces
Ovo je deo priče koji najviše fascinira. U nekoliko koraka, pčele pretvaraju razređeni, slatkasti nektar u gust i dugotrajan med.
1. Traganje za cvetovima
Sve počinje sa izviđačicama, pčelama koje traže cveće. Kada ga nađu, vraćaju se u košnicu i plešu waggle dance. Ovaj ples pokazuje pravac, udaljenost i kvalitet izvora hrane. Druge pčele tada kreću u akciju.
2. Sakupljanje nektara
Pčela sakuplja nektar koristeći svoje rilce. On se skladišti u posebnom „mednom želucu“, odvojenom od stomaka za varenje. Pčela može da ponese i do 70 mg nektara u jednom letu. Kada se napuni, vraća se kući.
3. Prenos u košnici
Pčela predaje nektar drugoj pčeli u procesu koji liči na „usta na usta“. Ovo traje nekoliko minuta, i tada kreće prava hemija.
4. Dodavanje enzima
Radilice dodaju enzime, najvažniji je invertaza, koji razlaže saharozu na glukozu i fruktozu. Ovaj korak sprečava kristalizaciju i čini med dugotrajnim.
5. Isparavanje vode
Nektar u ovoj fazi ima mnogo vode, čak 70–80%. Pčele ga razmazuju po saću u tankom sloju i počinju da mašu krilima. Hiljade pčela prave promaju i tako ubrzavaju isparavanje. Tek kada nivo vode padne ispod 20%, proizvod se može zvati med.
6. Polaganje u saće
Gotov med pčele skupljaju na dno ćelija saća. Saće je pravo remek-delo arhitekture. Šestougaoni oblik ćelija daje maksimalnu čvrstinu i optimalnu iskorišćenost prostora, uz minimalnu potrošnju voska.
7. Zapečaćivanje voskom
Kada se ćelija napuni, pčele je zatvaraju voskom. Tako čuvaju med od vlage i bakterija. Med može da stoji mesecima, pa i godinama, bez kvarenja.
Skladištenje i očuvanje meda
Košnica funkcioniše kao savršen prirodni frižider. Pčele stalno održavaju temperaturu oko 34–36°C, ventiliraju i regulišu vlagu. To čini da med ostane u savršenom stanju sve dok pčele ne odluče da ga iskoriste.
Ako pomisliš da je to jednostavno seti se da pčele u sezoni cvetanja rade dan i noć, bez odmora. Njihov rad održava ceo ekosistem.
Berba meda – vrcanje
Kada pčelar primeti da je saće zatvoreno, zna da je vreme za vrcanje meda. Postupak je pažljiv:
-
Otvaranje saća – uklanja se vosak sa ćelija.
-
Centrifugiranje – ramovi se stavljaju u centrifugu koja ih brzo okreće i izbacuje med.
-
Filtracija – med se čisti od komadića voska.
-
Punjenje tegli – gotov proizvod odlazi na sto kupaca.
Važno je naglasiti da pčelari uvek ostavljaju deo meda pčelama – to je njihova hrana za zimu.
Zanimljivosti o medu i pčelama
-
Da bi napravile 1 kg meda, pčele moraju da posete oko 2 miliona cvetova.
-
Pčele prelete i do 90.000 km da bi skupile taj nektar, gotovo dva puta oko Zemlje!
-
Med se ne kvari, pronađen je i u egipatskim grobnicama, star hiljadama godina, i još je bio jestiv.
-
Pčele koriste ples da komuniciraju i to je jedan od retkih slučajeva „jezika“ u svetu insekata.
Često postavljana pitanja
Da li ose prave med?
Ne, ose ne prave med. Mogu da pokupe malo nektara za sebe, ali ga ne skladište.
Da li med nastaje od polena?
Ne, polen služi kao izvor proteina za ishranu pčela. Med nastaje isključivo od nektara.
Zašto med ima različite boje i ukuse?
Sve zavisi od biljke, bagremov je blag i svetao, lipov ima jaču aromu, dok livadski ima kombinaciju različitih cvetova.
Koliko dugo med može da stoji?
Ako je dobro zatvoren i čuvan na suvom mestu, praktično neograničeno.
Zaključak
Svaka kašičica meda je priča o saradnji, radu i prirodnoj harmoniji. Pčele su mali inženjeri koji ne prave samo hranu, one čuvaju prirodu, održavaju cvetove i obezbeđuju da naša polja rađaju.
Zato sledeći put kada otvoriš teglu, seti se da je to rezultat miliona cvetova, hiljada letova i timskog rada cele kolonije. I možda odlučiš da posadiš par cvetova u svom dvorištu ili na terasi, kao mali znak zahvalnosti.
